Nakon skoro cele decenije u kojoj je ulična moda izgledala kao da svi kolektivno trčimo polumaraton ili smo krenuli u teretanu, na trotoarima se dogodio suptilan, ali nemilosrdan prevrat. Duga vladavina patika – od belih Stan Smith klasika i forsica, preko masivnih ugly sneakers modela, pa sve do opšte Salomon i Samba opsesije – zvanično je udarila u zid. Ulična estetika je doživela zasićenje. Kada svaka osoba u kafiću nosi varijaciju na temu istih platnenih ili kožnih patika, obuća gubi svoj osnovni adut – stav. Odgovor nove generacije stigao je iz potpuno drugog ugla, u obliku teških, četvrtastih i mračnih mokasina (loafersice) sa debljim đonom nego što je imala većina patika iz 2018. godine.
Smrt „sport-šik” diktata i povratak težine
Patike su godinama prodavale iluziju stalnog pokreta, funkcionalnosti i opuštenosti. Ali u trenutku kada je ta „opuštenost” postala korporativna uniforma – kada se u patikama ide na svadbe, u kancelariju i u noćni izlazak – prosta logika mode zahtevala je kontru.
Trenutno aktuelne mokasine nisu one fine, meke italijanske cipele kakve povezujemo sa letnjim šetnjama po obali ili uštogljenim akademicima. Ovo je obuća sa stavom i težinom. Zdepasti (chunky) đonovi, četvrtasti vrhovi, masivne kopče, polirana ili potpuno mat crna koža daju ovoj cipeli gotovo industrijsku figuru. One ne deluju kao nešto u čemu se trči za autobusom, već kao nešto što čvrsto drži stav na zemlji. Ubacivanje teške cipele u svakodnevni outfit odmah menja proporcije – široke farmerke više ne leže labavo preko platnene patike, već padaju na vrh cipela, dok suknje i široke pantalone dobijaju oštru, gotičku ili post-pank završnicu.
Tihi luksuz: Od Martensica do brutalizma
Zanimljivo je kako su ove mokasine zauzele neki međuprostor – one nisu sportske kao patike, ali nisu ni uštogljene kao klasične elegantne cipele. One su direktan potomak Dr. Martens estetskog koda, ali pročišćene od suvišnih detalja i prebačene u formu klasične mokasine. Brendovi poput Prade, Miu Miu, Martine Rose i Bottega Veneta prvi su pogurali četvrtaste siluete i masivne đonove, ali je ulična kultura ta koja ih je prisvojila i skinula sa njih auru nedostižnog luksuza.
Ovaj pravac se pre svega oslanja na brutalističke linije, gde četvrtasti vrh pruža oštrinu i industrijski karakter koji okrugli vrh patike jednostavno nema. Istovremeno dolazi do subverzije klasike – obuća izgleda kao da nosite školsku ili kancelarijsku cipelu, ali njene dimenzije izobličuju tu tradiciju i pretvaraju je u blagi bunt. Na sve to, uniseks univerzalnost igra ključnu ulogu, jer potpuno iste siluete, sa đonovima od tri do pet centimetara, danas podjednako dobro nose i muškarci i žene, kombinujući ih uz oversize sakoe, široki teksas ili sportske čarape.
Zašto baš sad?
Pored estetske zasićenosti brzim patikama, povratak ozbiljnijoj, mračnijoj obući nosi i jasan društveni kontekst. Živimo u vremenu gde se hiper-brzi trendovi smenjuju na nedeljnom nivou, a ljudi sve više traže komade koji deluju trajno, čvrsto i otporno na zub vremena. Klasična crna ili braon cipela je uvek u modi. Zdepasta kožna mokasina suštinski sugeriše dugovečnost – to je komad koji se ne prlja na prvoj kiši i ne troši posle jedne sezone.
Ovo je obuća za one koji žele da izgledaju sklopljeno, stilizovano, sa ukusom, ali ne i pretenciozno. “Bakica” mokasine nose sa sobom dozu hladne distanciranosti i urbane ozbiljnosti koja je patikama uvek nedostajala. Patike nam kažu da smo negde krenuli – zdepaste mokasine kažu da smo već stigli tamo gde treba da budemo.
Napisao: Milan Lečić