Pre nego što je Hollywood naučio da govori, pre nego što su gramofoni i zvučne trake uskladili ritam sa pokretom usana, postojalo je lice koje je definisalo čitavo ludilo takozvanih „Burnih dvadesetih“ (Roaring Twenties). Međutim, neke zvezde nadžive vreme u kojem su nastale, dok druge sagore pod teretom sopstvenog sjaja. Clara Bow pripadala je ovoj drugoj, retkoj vrsti. Njen uspon bio je vrtoglav, slava gotovo nezamisliva, a pad neraskidivo vezan za svet koji ju je najpre uzdigao, a potom počeo da je odbacuje. U godinama kada je Hollywood još učio kako da stvara i održava filmske idole, Clara je postala jedna od njegovih najvećih zvezda. Njena priča ostala je zapisana kao priča o slavi koja je, umesto da je zaštiti, postepeno počela da je troši.
Clara Bow bila je jedna od najprepoznatljivijih glumica nemog filma, ali njena slava odavno je prevazišla granice bioskopskog platna. U dvadesetim godinama prošlog veka, dok je Hollywood tek oblikovao sopstveni sistem zvezda, postala je lice nove generacije žena koje nisu želele da se uklope u pravila svojih majki. Kratka suknja, crvena kosa, naglašene usne u obliku srca i pogled koji je istovremeno delovao nestašno i drsko učinili su je prepoznatljivom širom Amerike. Nadimak „It-Girl”, koji je dobila nakon filma “It” iz 1927. godine, nije označavao samo njenu popularnost. Clara je predstavljala novu vrstu filmske zvezde – neposrednu, neukrotivu i daleko manje uglađenu od dotadašnjih holivudskih diva. Publika je u njoj prepoznavala duh epohe koja je odbacivala stare navike, a modna industrija i štampa brzo su naučili kako da taj duh pretvore u profit.
Ipak, priča o Clari Bow ne počinje na crvenim tepisima niti se završava na vrhuncu njene slave. Odrasla je u siromaštvu u Bruklinu, u porodici obeleženoj nasiljem i teškim životnim okolnostima. Put do Hollywooda bio je izlaz iz sveta u kojem je jedva imala priliku da zamisli drugačiju budućnost, ali uspeh joj nije doneo sigurnost kojoj se nadala. Iza javne slike devojke koja se smeje, pleše i živi bez ograničenja nalazila se žena čiji je privatni život postajao sve teži za podnošenje pod pritiskom neprekidne medijske pažnje. Hollywood je od Clare Bow napravio simbol slobode, a zatim je pokazao koliko malo prostora ostavlja stvarnoj osobi koja se krije iza tog simbola.
I Izmišljanje „It“ faktora: Kada je Elinor Glyn pronašla svoju muzu
Termin „It-Girl“ danas se lepi za svaku starletu, influenserku ili prolaznu senzaciju sa društvenih mreža, ali njegova geneza pripada jednom specifičnom istorijskom trenutku i jednoj ženi – Clari Bow. Sve je počelo 1927. godine kada je slavna britanska književnica i mondenska figura Elinor Glyn, autorka popularnih i za ono vreme prilično smelih ljubavnih romana, dobila zadatak od studija Paramount da pronađe lice i telo koje će otelotvoriti misteriozni koncept „Ona“ ili „It“ faktora. Prema Glyninoj definiciji, „It“ je ona neuhvatljiva, magnetna, životinjska privlačnost i samopouzdanje koje tera sve oko vas da se okrenu, sila koja nema nikakve veze sa klasičnom simetrijom lica, već sa čistom unutrašnjom vatrom.
Kada je Elinor Glyn ugledala Claru na setu, odmah je znala da je potraga završena. Britanska aristokratkinja i beskompromisni produkt njujorških ulica našle su se na istoj talasnoj dužini. Glyn je lansirala film i istoimenu knjigu It, a Clara Bow je preko noći postala „The It Girl“.
U nemom filmu, u kojem je gluma počivala na pokretu, izrazu lica i pogledu, Clara Bow posedovala je retku sposobnost da i najmanju promenu emocije učini vidljivom. Njene oči mogle su da budu nestašne i gotovo detinje, a već u sledećem trenutku da poprime melanholičan, zavodljiv izraz. Nije se oslanjala samo na gestove karakteristične za glumu tog vremena – njena spontanost davala je likovima utisak živosti koji se teško mogao imitirati. Čak i bez izgovorene reči, delovala je neposredno i prirodno, kao da se pred kamerom ne nalazi zvezda koja igra unapred određenu ulogu, već osoba čije reakcije izmiču strogoj kontroli. Upravo ta kombinacija razigranosti, senzualnosti i nepredvidivosti izdvojila ju je među glumicama svoje generacije. Njena popularnost dostigla je razmere koje su prevazilazile uobičajeni uspeh filmskih zvezda, a Paramount je u njenom licu prepoznao jednu od svojih najvrednijih karika – ime koje je samo po sebi moglo da privuče publiku u bioskope.
II Džez-klupski horor-triler: Detinjstvo u paklu Bruklina
Da bismo razumeli zašto je Clara Bow živela onako kako je živela – sa gasom do daske, bez kočnica, trošeći život kao da sutra ne postoji – moramo da siđemo u podzemlje njene prošlosti, daleko od filmskih setova.
Clara Bow odrasla je u siromašnom delu Bruklina, u porodici čiji su svakodnevni život obeležavali nasilje, oskudica i ozbiljni psihički problemi. Otac je bio nasilan i uglavnom odsutan, dok se njena majka Sara borila sa teškom mentalnom bolešću. Detinjstvo joj je proteklo daleko od bezbrižnosti koja se obično vezuje za te godine. Porodica je živela u oskudnim uslovima, a majčino nepredvidivo ponašanje i izlivi besa stvarali su atmosferu neprestane nesigurnosti.
Jedan od najpotresnijih događaja zbio se kada je Clara imala šesnaest godina. Prema kasnijim biografskim prikazima, majka ju je tokom noći napala nožem, nakon što je saznala za njenu želju da napusti porodični dom i okuša sreću u filmu. Clara je uspela da se odbrani, ali iskustvo odrastanja u takvom okruženju ostavilo je dubok trag na njen život.
Nekoliko godina kasnije prijavila se na konkurs časopisa Motion Picture Classic, na kojem je pobedila među velikim brojem kandidatkinja i dobila priliku da započne filmsku karijeru. Odlazak u Kaliforniju značio je izlazak iz sredine u kojoj je odrasla, ali promena okruženja nije mogla preko noći da izbriše iskustva iz detinjstva. U Hollywoodu su je dočekali uspeh, novac i popularnost, a njeni honorari ubrzo su dostigli iznose o kojima je ranije mogla samo da sanja.
Ipak, profesionalni uspon nije nužno donosio i lični mir. Clara Bow je izgradila karijeru koja ju je učinila jednom od najvećih zvezda svog vremena, ali je istovremeno morala da se nosi sa pritiskom slave, nestabilnim privatnim životom i teretom prošlosti koji nije nestajao sa svakom novom ulogom.
III Skandali, NFL momci i fudbalski klub: Život na ivici pucanja
Clara Bow nije igrala po pravilima holivudskog establišmenta koji je od glumica zahtevao da budu čedne, uštogljene dame pred kamerama i tihe domaćice u privatnom životu. Ona je živela onako kako su živeli muški mangupi tog vremena, samo sa deset puta većim intenzitetom. Kupovala je najskuplje i najbrže sportske automobile i jurila bulevarima Los Anđelesa. Bila je strastveni ljubitelj sporta, naročito američkog fudbala, pa je u jednom trenutku pazarila ceo profesionalni fudbalski tim, družila se sa igračima i otovoreno menjala momke iz NFL-a, ne hajući šta će reći puritanska javnost.
Njena vila na Beverli Hilsu bila je epicentar najluđih žurki u istoriji Kalifornije. Tamo su se mešali džez muzičari, holivudski režiseri, bokseri i sumnjivi momci sa ulice. Pilo se, kockalo, plesalo uz gramofone koji su vrteli najnovije ploče iz Čikaga i Nujorka. Tabloidi su je obožavali i mrzeli istovremeno – donosili su joj milione tiraža, ali su jedva čekali da napravi pogrešan korak.
A onda je usledio skandal koji bi i danas, u eri društvenih mreža, zapalio internet. Njena bivša sekretarica i saputnica Daisy DeVoe , sa kojom je delila i novac i najdublje tajne, izdala je svoju gazdaricu. Daisy je ukrala njene finansijske knjige, a potom prodala senzacionalističku priču štampi, optužujući Claru za proneveru, ali i iznoseći u javnost najprljavije detalje njenog privatnog života – njene odnose sa partnerima, pijanstva, brojne seksualne afere sa oženjenim muškarcima, fudbalerima i filmskim zvezdama, kao i njene česte nervne slomove. Usledilo je brutalno suđenje koje je mesecima punilo naslovne strane, gde je Clara bila primorana da sluša kako se svaki detalj njene intimnosti razvlači po blatu pred licem moralističke javnosti. Iako je oslobođena težih optužbi, njeno ime je bilo nepovratno isprljano u očima konzervativnih studija, a njena psiha teško uzdrmana.
IV Crveni ruž i „boho-flapper“ estetika: Lice koje je stvorilo modernu ikonu
Vizuelni identitet Clare Bow nije bio samo modni odabir za jednu sezonu. Bio je to revolucionarni vizuelni manifest koji je zauvek promenio način na koji doživljavamo žensku privlačnost na velikom platnu. U vremenu kada su holivudske dive i dalje nosile teške pudere i strogo definisane holivudske crte lica iz perioda nemog filma, Clara je unela sirovu, neukrotivu uličnu energiju pomešanu sa pariskom dekadencijom. Ona je bila prototip onoga što danas zovemo boho-flapper estetikom – spoj buntovničkog duha devojke iz radničke klase i aristokratske nonšalancije.
Ono po čemu je postala apsolutno besmrtna jesu njene legendarne, naglašene usne u obliku srca, širom sveta poznate kao „bow lips“. Koristila je tamni karmin da precizno iscrta i suzi svoje usne, dajući im oblik koji je u isto vreme izgledao nevino, detinjasto i razorno seksipilno. Uz to je išla njena raščupana crvena kosa – koja je predstavljala apsolutni vizuelni šok u eri crno-belog filma, jer su gledaoci znali da iza tog tamnog sjaja na platnu stoji vatra koja gori. Njeni dramatično našminkani kapci, tamni kolutovi oko očiju koji su joj davali onaj umorni, zaneseni izgled džez lutalice, i pogled koji je direktno probijao objektiv kamere, stvorili su arhetip fatalne, slobodne žene.
Clara Bow nije samo pratila modne promene dvadesetih godina – njen izgled postao je jedan od njihovih najprepoznatljivijih simbola. Haljine sa resama, dugačke biserne ogrlice, kratka crvena kosa i šeširi spušteni nisko na čelo činili su deo stila koji je publika lako prepoznavala i izvan bioskopa.
Clara je tako postala mnogo više od filmske zvezde – bila je deo nove potrošačke kulture u kojoj su film, moda i oglašavanje počeli da se prepliću, a izgled jedne glumice mogao je da utiče na način na koji se oblače i šminkaju hiljade žena. Njena popularnost pokazala je koliko snažno Hollywood može da oblikuje ukus publike, mnogo pre nego što je izraz „modna ikona” postao uobičajen deo javnog diskursa.
V Filmska ostvarenja
Iako je danas najčešće pamtimo po ulozi koja joj je donela nadimak „It-Girl”, Clara Bow ostavila je značajan trag i samim svojim glumačkim radom. U filmu “The Plastic Age” (1925) pokazala je koliko dobro razume duh mlade generacije koja se udaljavala od tradicionalnih moralnih normi, dok je u filmu “Mantrap” (1926) do izražaja došla njena sposobnost da spoji komediju, šarm i izražajnu fizičku glumu. Godina 1927. donela joj je dve posebno važne uloge – u filmu “It”, koji je učvrstio njen status najveće zvezde epohe, i u ostvarenju “Wings”, ratnoj drami koja je kasnije osvojila prvi Oskar za najbolji film. Clara se uspešno prilagođavala različitim žanrovima, od romantičnih komedija do melodrama, oslanjajući se na spontanost i osećaj za ritam koji su njene likove činili uverljivim. Tokom karijere snimila je više od pedeset filmova, ali je pritisak industrije i medijske pažnje postepeno počeo da potiskuje njen profesionalni život. Poslednji film snimila je 1933. godine, sa svega dvadeset osam godina, ostavljajući iza sebe opus koji zaslužuje da se posmatra nezavisno od mita o njenom privatnom životu.
VI Dolazak zvuka i pad u nemilost: Kada je mašina pojela svoju kraljicu
Kraj dvadesetih godina doneo je tehnološku revoluciju koja je preko noći zbrisala čitav jedan svet nemog filma – pojavio se zvučni film. Za mnoge zvezde koje su se oslanjale na gestikulaciju, krupne poglede i fizičku ekspresiju, mikrofon je postao giljotina. Holivudski establišment je ubrzo počeo da širi priče da se Clara Bow ne snalazi u novoj eri, lukavo koristeći izgovor da njen prepoznatljivi, brz i oštar njujorški akcent navodno ne odgovara aristokratskim i uglađenim ulogama koje su se tražile u zvučnim filmovima.
Bio je to najobičniji, licemerni holivudski izgovor. Istina je bila mnogo surovija – studio Paramount i moćnici iz industrije želeli su da se otarase žene koja je bila previše divlja, previše nepredvidiva i suviše svoja da bi je mogli držati pod kontrolom. Nakon skandala sa sekretaricom, sudskih procesa i iscrpljujućih žurki, njeno ime više nije bilo „profitabilno“ za porodičnu publiku koju su studiji targetirali. Glumila je u nekoliko zvučnih ostvarenja, od kojih je film “The Wild Party” (1929) pokazao da ona i te kako ume da govori i da zvuči prirodno pred mikrofonom, ali mašina je već odlučila da je žrtvuje.
Pritisak je postao nepodnošljiv. Sa samo dvadeset i osam godina, u jeku slave i bogatstva koje joj nije donelo mir, Clara Bow je donela radikalnu odluku – okrenula je leđa Hollywoodu, raskinula sve ugovore i napustila grad koji ju je stvorio, a potom pokušao da je uništi.
Epilog
Poslednje decenije života Clara Bow provela je daleko od svetla reflektora, bliceva kamera i bučnih holivudskih bulevara. Udala se za glumca i političara Rex Bella i sa njim se povukla na usamljeni, vetroviti ranč u pustinji Nevade. Tamo je pokušala da pronađe mir koji joj grad nikada nije dao, gajeći stoku i živeći mirnim, povučenim životom.
Ipak, duhovi prošlosti nisu je tako lako napustili. Godinama se borila sa teškim bipolarnim poremećajem, napadima panike i dubokim depresijama, živeći u senci žene koja je nekada držala čitav svet na dlanu. Kada je preminula 1965. godine, vest o njenoj smrti jedva da je zauzela nekoliko redova u novinama, kao da je industrija htela da zaboravi da je ikada postojala ta mala, vatrena devojka iz Bruklina koja ih je sve naučila šta znači reč It.
Vremenska distanca je, međutim, postavila stvari na svoje mesto. Danas, kada gledamo sačuvane snimke njenih filmova, jasno nam je da Clara Bow nije bila samo zvezda prošlog veka, već prva istinska ikona modernog doba. Žena koja je izgorela do temelja da bi nam pokazala kako izgleda živeti bez kočnica, ostavljajući iza sebe pogled, usne i osmeh koji nikada nisu prestali da sijaju.
Napisao: Milan Lečić