Ofelija se, u samom Šekspirovom tekstu, nikada ne davi pred očima publike. Njenu smrt saznajemo posredno, iz monologa kraljice Gertrude, koja opisuje kako je devojka, poludela od bola, pala u potok okružena cvećem, i kako je, dok joj se haljina polako natapala vodom, još neko vreme plutala pevajući, pre nego što je voda konačno povukla na dno. Šekspir nije napisao scenu užasa. Napisao je scenu gotovo nepodnošljivo lepu, ispričanu tuđim glasom. Upravo je ta odluka, doneta pre više od četiri veka, postavila temelj za nešto što danas prepoznajemo kao čitavu jednu internet estetiku i, sasvim neočekivano, kao jedan od najvećih pop hitova ove decenije.

Slikar, model, i kada je „lepa smrt“ umalo postala stvarna

Slika koja je najviše učinila da Ofelijina smrt postane vizuelni obrazac nastala je tek dva i po veka posle Šekspira, u ateljeu britanskog slikara Džona Everita Milea. Između 1851. i 1852. godine, Mile je naslikao Ofeliju kako pluta u reci, okružena pomno naslikanim cvećem čije vreme cvetanja u stvarnosti nikada ne bi moglo da se poklopi, otvorenih usta kao da još uvek peva.

Za model mu je pozirala Elizabet Sidal, sama umetnica i pesnikinja, koja je satima ležala u kadi punoj vode, zagrejane uljanim lampama postavljenim ispod nje, dok slikar, potpuno zadubljen u svoj posao, jednom prilikom uopšte nije primetio da su lampe ugasle. Voda se sledila, Sidal se razbolela od upale pluća, i umalo je platila životom što je pozirala za sliku čija je čitava poenta bila lepota jedne izmišljene smrti.

Ona sama je, samo jednu deceniju kasnije, preminula u svojoj dvadeset devetoj godini, u okolnostima koje su i same obavijene tugom – ironija koju je teško ne primetiti, s obzirom na to čime se najviše proslavila.

Slika je danas jedno od najpoznatijih dela svetske umetnosti, u kolekciji Tejt Britanije u Londonu, i predstavlja definitivni vizuelni obrazac za nešto što likovni istoričari nazivaju „lepom smrću“ – estetizovan prikaz stradanja mlade žene, u kome bol postaje gotovo dekorativan.

Sto sedamdeset godina kasnije, ista slika na Pinterestu

Ono što je najneobičnije u ovoj priči jeste koliko dosledno se ta ista slika, u različitim oblicima, ponavljala kroz čitav vek i po koji je usledio. Fotografi su je ponovo inscenirali, pesnici su pisali stihove iz ugla modela koja je za nju pozirala, a savremeni umetnici su je citirali kao direktnu referencu za sopstvena dela o telima koja plutaju u vodi. Danas, kada se na Pinterestu pretraži „Ofelija“, pojavljuje se hiljade fotografija i ilustracija inspirisanih upravo Mileovom slikom.

Table sa nazivima poput „Ophelia aesthetic“, „Shakespeare aesthetic“ ili „Romanticism“ okupljaju prizore rasutog cveća, prozirnih haljina koje plutaju u vodi i melanholičnih pogleda uprtih ka nebu. Estetika koja je nastala u viktorijanskom slikarstvu tako je pronašla novi život u beskonačnom skrolovanju.

Kada je Taylor Swift odlučila da promeni kraj priče

Prošle jeseni, ova viševekovna slika dobila je neočekivano novo poglavlje. Pesma „The Fate Of Ophelia„, vodeći singl sa dvanaestog studijskog albuma Taylor Swift, postala je njen komercijalno najuspešniji singl do sada, provevši više nedelja na prvom mestu Bilbordove liste nego bilo koja njena ranija pesma, uključujući i dotadašnji rekorder „Anti-Hero„. Spot za pesmu otvoreno citira Mileovu sliku – vidljiva je na zidu tokom scene na stepeništu – dok se čitav vizuelni jezik spota vrti oko motiva davljenja, sirena i vode, gotovo kao direktan omaž slici staroj gotovo dva veka.

Ono što ovu pesmu čini zanimljivijom od proste estetske referencе jeste obrt koji Taylor unosi u samu priču. Umesto da, poput bezbrojnih fotografija na Pinterestu, jednostavno reprodukuje lepotu tragedije, ona koristi Ofeliju kao upozorenje – sudbinu koja je i nju samu mogla zadesiti, da je nije spasla ljubav osobe kojoj pesmu posvećuje. Ofelija u ovoj verziji priče ne umire. Umesto toga, postaje merilo za sve što je pevačica izbegla, zahvaljujući nekome ko je nije pustio da potone. Ovo je suptilna, ali značajna promena u odnosu na čitavu tradiciju koja je prethodila – prvi put u dugom nizu umetničkih referenci na ovaj lik, neko je odlučio da prepiše kraj.

Referenca se, međutim, ne završava na pesmi i spotu. Naslovnica albuma “The Life of a Showgirl”, na kojoj Taylor Swift leži u vodi u svetlucavom kostimu, predstavlja savremenu reinterpretaciju Mileove Ofelije. Umesto reke okružene divljim cvećem, tu je kada, umesto viktorijanske haljine kostim šou-zvezde, ali je kompozicija gotovo ista – telo koje pluta, pogled upravljen nagore i voda kao prostor između potonuća i opstanka. Sama Taylor kasnije je potvrdila da je naslovnica albuma bila namerna referenca na Mileovu sliku. 

Reklama koju je Šekspir dobio potpuno besplatno

Posledice pop hita iz prethodnog poglavlja na interesovanje za samog Šekspira teško je proceniti. Prema analizi objavljenoj nekoliko meseci nakon izlaska pesme, broj pretraga imena „Ofelija“ skočio je za više od hiljadu dvesta procenata iznad petogodišnjeg proseka u nedelji objavljivanja pesme, dok su pretrage i prodaja same drame „Hamlet“ porasle za oko šezdeset procenata. Drama napisana oko 1600. godine, i sporedni lik koji se u njoj pojavljuje u svega nekoliko scena, iznenada su postali predmet masovnog interesovanja generacije koja Šekspira najverovatnije poznaje isključivo iz školske lektire, zahvaljujući isključivo pesmi na Spotifaju.

Slika koja odbija da ostane u sopstvenom veku

Kada se sve ove epizode poređaju jedna pored druge – Šekspirov izbor da smrt opiše kao pesmu, a ne kao užas, slikar čiji je model umalo stvarno nastradao dok je glumio tuđu smrt, decenije fotografija i poezije koje su tu istu sliku iznova prizivale i, konačno, pop pesma koja je tu istu tradiciju preuzela samo da bi joj, prvi put, promenila kraj – postaje jasno da „estetika Ofelije“ nije izum ove generacije.

Ona je najnoviji čvor u lancu koji je počeo pre više od četiri veka, svaki put iznova privlačeći umetnike koji su, čini se, prepoznali nešto istinito u slici lepote i patnje isprepletanih do te mere da ih više nije moguće razdvojiti. Razlika je samo u tome da je Taylor Swift, za razliku od svih pre nje, odlučila da svojoj verziji Ofelije napokon dozvoli da izađe iz vode i krene dalje.

Napisao: Milan Lečić